Medicinska sestra je pronašla lek protiv raka: Lekari je podržali, ali su je farmaceuti uništili!

Njena biljna mešavina je uspela da izleči i beznadežne slučajeve, međutim farmaceuti joj nisu dopustili da njen lek dođe do korisnika.

Kanadska medicinska sestra bila je na putu otkrivanja tajne koja će ne samo promeniti njen život, već život njenih pacijenata zauvek. Rene Caise je 1922., brinući se za 80-godišnju pacijentkinju, na njenim prsima primetila ožiljak. Ona joj je objasnila kako joj je pre 30-ak godina dijagnostikovan rak dojke.

Žena je emigrirala iz Engleske u rudarski kamp u severnom Ontariju, kaže Debi Jakovac, vlasnica kompanije Blue Moon biljke. Kad je lekara u Torontu otkrila da ima rak, preporučena joj je mazektomija. Te su vrste operacija kasnih 1800-ih bile rizične, a pacijentkinja je već ranije izgubila jednu prijateljicu upravo zbog nje. Zbog toga je, kad joj je medicinar u rudarskom kampu rekao da joj može pomoći s biljnim čajem, odlučila da pre isproba čaj.

Pila je biljnu mešavinu svaki dan, a kroz neko vreme tumor se značajno smanjio, piše Sintija Olsken u Esiacu:

Domorodački biljni lek za rak.

Medicinska sestra Casie je dobila recept za biljnu mešavinu od pacijentkinje pa je sačuvala, kaže Jakovac.

Nedugo nakon toga, Casie je posetila svog prijatelja lekara koji joj je ukazao na biljku koja raste u njegovom vrtu, a za koju je verovao da ima potencijal da reši svet raka.

Isprobala ga na vlastitoj porodici

Kada je Casinoj tetki dijagnostikovan rak želuca i jetre dve godine kasnije, setila se biljaka te dobila od tetke pristanak da je proba izlečiti s biljnom formulom. Iako su joj dali tek nekoliko meseci života, Casina teka živela je još 21 godinu bez povratka raka.

Ohrabrena dobrim rezultatima, Casi je počela da eksperimentiše s biljkama, a do 1926. grupa lekara je bila toliko zadivljena njenim radom da su napisali peticiju kanadskoj vladi kako bi se Casi dodelili uslovi za rad.

Peticija je odbijena, a Casi je dobila pretnju hapšenja zbog nadrilečenja – nešto što je uspela izbeći jer nije naplaćivala svoje usluge kao i zato jer je radila u saradnji s lečenim pacijentima.

Osim toga, Casi je radila testiranja na miševima, injektirajući im tip karcinoma Rous sarkom te ih potom lečeći biljnim čajem koji je nazvala Esiac (ime Casi pisano unazad). Glodavci su živeli 52 dana, znatno duže nego s bilo kojim drugim tretmanom.

Casi je uskoro odustala od standardnog posla medicinske sestre, želeći da se posveti lečenju raka te primajući pacijente u svoj stanu u Ontariju.

U saradnji s Frederikom Bantingom (koosnivačem inzulina), lečila je pacijenta obolelog od raka debelog creva i dijabetesa. Pacijentu je dan Esiac, a dijabetes i rak su odmah nestali.

Umesto meseca, živela još 18 godina

Naposletku joj je gradsko veće dalo prostor s pet soba za lečenje, gde je pomagala hiljadama ljudi s rakom. Njena majka, kojoj je dijagnostikovan rak 1935. te su joj prognozirani još samo meseci dana života, tretirana je s Esiacom pa je živela još 18 godina.

U 1938. je kružila peticija kojom bi se Casi omogućilo da leči pacijente bez dozvole njihovih lekara, ali da bi prošla nedostajala su joj 3 glasa.

“Casie je želela da lekari priznaju da formula funkcioniše pre nego im ju prepusti,” objašnjava Jakovac.

Neprestano progonjena, Casie je pretrpela nervni slom te je naposletku zatvorila svoju kliniku. Suočena s izborom predaje vlastite formule ili odlaska u zatvor, Casie se ućutala te u tišini lečila ljude.

Namerno sabotirali recept?

Radila je i s Čarlsom Brusčom, lekarom Džona F. Kenedija, koji je nagovorio Centar za rak Sloan Ketering da provede testiranja na biljkama. U arhiviranoj korespondenciji između Casie i Sloan Ketering, očigledno je kako je nekadašnja sestra bila iziritirana činjenicom da istraživači u eksperiment nisu uključili jedan važan koren biljke.
Uprkos tome, prvi su rezultati bili obećavajući, ali ne i oni krajnji – za što je Casie bila uverena da je posledica nepridržavanja recepture.

Casie je za svoj lek pokušala da zainteresuje farmaceutske kompanije, a naposletku ga je prodala Resperinu 1977, nedugo pre vlastite smrti. Takođe, formulu je podelila sa svojim prijateljima, uključujući i dr Brusča.

I lekari verovali u njega

Njena formula uključuje koren čička, beli luk, koru klizavog hrasta i koren rabarbare. S puno malih kompanija koje su reklamirale lekove povezane s Esiacom, od tinktura i praha do čaja i kapsula, još uvek postoji puno debata u kojim se proizvodima nalazi prava količina raznih sastojaka.

(Izvor: express.hr)